Srpski književni glasnik

ПРЕГЛЕД СТАРЕ КЊИЖЕВНОСТИ. 35

жевности поетски списи, преведен у нас врло рано, тај „на:славнији и најбољи духовни роман Средњега Века“ представља у ствари индиску легенду о Буди употребљену „за хришћанско васпитање, и у њему се на занимљив начин прича како индиски краљевић Јоасаф живи у једном сјајном дворцу, у друштву само младих и веселих људи, у околностима дакле у којима никад неће познати бол 'и бедне стране живота, али како он ипак једнога дана случајно види човека болесна и слепа, после старца, најпосле мртваца, и одмах се заинтересује за њихово стање, распитује, гледа да сазна откуда то, док му, на_ послетку, стари хришћански пустињак Варлаам не објасни ствар, и не укаже на сву мизерију живота и на хришћанство као једини лек свему, услед чега Јоасаф пређе у “хришћанство. Ту је, даље, такође с грчкога преведен Езопов живош, дело које се приписује Максиму Плануду, које садржи чудновату историју овога грчког мудраца од рођења до смрти, и многе досетке његове којима је он другима помагао и себе узвисио од простога роба до царева учитеља. Ту су, после, романи из животињског света. Најпре је ту Сшефаниш и Ихнилаш, стари ориентални роман, у нас с грчкога преведен, у којем има пуно басана и поука које понајвише причају и изводе две звери Стефанит и Ихнилат. Затим, опет у преводу с грчкога,

_ Физиолог, та „ручна и домаћа средњевековна књига о при-

роди“, која је фантастична и симболична, као што су фантастичне и симболичне фигуре на порталима средњевековних цркава и на инициалима у рукописима истог времена, и која садржи описе могућих и немогућих животиња и бајке о њима, све пропраћене коментарима религиозног карактера. Ту спадају, најпосле, и три лепа и чувена романа који су данас у нас изгубљени али за које се по· зитивно зна да су некад и у нас постојали. Један је роман о Ланцелошу, који нам је дошао из западних

књижевности, и који прича фантастичне доживљаје мла-

дога витеза Ланцелота кад је пошао да избави краљицу ·Гениевру, жену краља Артура, коју је краљевић Мелеа3