Srpski književni glasnik

и и

ПРЕГЛЕД СТАРЕ КњИижевности. 37

грчког извора, која има историску подлогу и прича заверу Јована Цимискије и других незадовољника против Нићифора Фоке, грчког цара из 10 века, али која то прича тоном народне бајке и приписујући све зло Теофани, Фокиној жени. Интересантна је и приповешка о врачу, у којој један сиромашак, који је дуго година служио свога господара па не добио никакву награду, полази врачу да га пита за узрок својој несрећи као и несрећи неколицине других које је на свом путу нашао, па му врач растумачио ствари, и овај се после усрећио Заједно са осталима за чију је судбину питао. Тако су исто интересантне још две ориенталне приповетке. Једна са је приповешка о цару Шакишу, о томе како је тај јерихонски цар снио дванаест чудних и ружних снова и како

му их је тумач Мамер протумачио религиозно и песимистично, указујући на тадашње изопачене генерације и њихов безбожни живот. Друга је приповешка о цару

Аси, о томе како је тај цар јудејски, који је био велики женомрзац, избацио из литургије неке стихове у којима се жене уздижу, па га зато Бог казнио, пустивши

га да три дана проведе ван царске палаче, у љутој невољи, док се не покаје. Има и приповедака из животињ-

ског и биљног света, басана али повећих. Таква је приповешка о лисици, која је вероватно одломак једног ненађеног нашег циклуса у роду „Котап ди Renart“ u „КешеКе Рисћ5“, и која се своди на причање само једне епизоде, о томе како је лисица преварила медведа, вука

и вепра. Таква је и приповешка о блаженом Гроздију, врло пријатна, шаљива још (што је врло ретко у нашој старој књижевности), духовита пародија живота светаца, преведена с грчкога, у којој се прича о мукама које лоза

и грозд (то је блажени Гроздије) имају да поднесу да

би дали вино. Има још пуно поучних приповедака, које

све припадају Средњем Веку и које су махом врло рано

у нас преведене; ми ћемо поменути само још једну истина позну али велику збирку од 69 разних приповедака, која

се у нас одржала у ћириловским рукописима. То су Чу-

тишини