Srpski književni glasnik

и 0 ГСМ СИРИГ ЧИ ik AVM

36 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

гант отео. Други је роман о Трисшану, лепи и нежни роман који је имао ту чудну судбину да буде тема познатој Вагнеровој опери и да, у извесној версији, буде превођен и преписиван од стране наших православних калуђера у Средњем Веку; тај роман, који је до нас дошао преко једне непотпуне и бледе талијанске версије из познатог француског прозног романа, прича нежну љубав витеза Тристана и плаве Изолде од момента “кад Изолда лечи рањенога Тристана, који је дошао да је проси за другога, до момента кад он од туге умире што му она не долази да га походи, и баш онда кад она у ствари долази. Трећи је роман о Бову д' Аншона, који такође представља један епизод каролиншког циклуса, и који је у нас дошао из француских старих песама преко талијанских прерада.

Приповедака има још више него романа, и оне су, као и романи, највише дошле из вулгарно-грчке књижевности, а нешто и из књижевности западних или ориенталних. Једна од најважнијих и најинтересантнијих је приповешка о Ппремудром Акиру, ориентална прича из „Хиљаду и једне ноћи“ која је послужила као старија подлога раније поменутом роману о Езопу, и која прича како је премудри Акир, доглавник царев, био оклеветан код цара од свог неблагодарног сестрића Анадана; како је, после, био осуђен на смрт али од пријатеља ипак тајно сачуван, и како је најпосле, иза дугога времена, у тренутку кад су цару затребали мудри савети његови, одједанпут био пронађен, награђен и повраћен у првашње стање. Друга тако исто важна и врло интересантна јесте приповешка о Соломуну, такође ориенталног порекла и врло популарна у Средњем Веку чак и међу западним народима; с пуно поштовања према премудром Соломуну, она прича како је овај легендарно досетљиви цар пронашао и казнио своју жену одбеглу за једним туђим царем, и како је он овога преварио и погубио баш у тренутку кад је овај њега хтео погубити. Лепа је и приПовешка о Теофани крчмарици, ненађеног али јамачно