Srpski književni glasnik, 01. 07. 1907., str. 908

4 «

Под Ки ul O M. ф. 883

паша и турска господа у Цариграду како се вија млада лепа, замишља је капетан-Арса: даире лете из руке у руку, звече и пуцају, а снага једра, топла, дршће и ломи се.

— А сад ено је, — чека и она рану са казана, стара и пијана, и сва прљава и крмељива.

Капетан-Арса сећа се добро „чочек-Лене“ у свој њеној младости и лепоти. Говорило се о њој разно. Веле, и то је сав свет знао, довео је покојни „полковник“ Панта из Цариграда, кад је тамо ишао, још као млад и нежењен поручник, у кнежевској депутацији да однесе султану дарове од Кнеза Михаила. Видео је тамо негде где игра, као ченгија, па кад је сазнао, да је родом из Србије, довео је натраг. Родом је била из Неготина, мати јој је била Циганка. Нашла се у Царигралу, бог ће знати како, побегла била с једним Турчином у Видин, па отуда као чочек, млада и лепа, стигла до Цариграда, и тамо играла и певала. Ту се, веле, заљубио у њу један валија из Једрена, навалио да је одведе у харем, али „полковник“ Панта, који је онда био тек постао поручником, одведе је собом једну ноћ и врати се овамо са њом и са једном златном сабљом коју му је султан даровао.

Кад је амо стигао, чувао је прикривену, нашао јој с био засебан стан, на крају вароши, купио мало ствари, и одлазио њој сваку ноћ, а у касарну стизао рано пред зору. Трајало је тако две године, треће се све дознало,

— А „полковник“ Панта био је човек од „карактера“, — додаје капетан Арса како се то дознаде, разумеш ти, на један пут прекиде све, оде са службом негде, на крај Србије, после се огласи рат, и кад сам ја у рату добио од поднаредника за официра, и Панта постаде мајор, а после, брате мој, и министар, и све.

А „чочек-Лена“ Одмах се прочуло о њој по вароши, а после на њеној кући прозори су сваке ноћи били осветљени. Затреште понекад и даире, и запева „чочекЛена“, а глас јој се чује далеко, мек глас и турске песме, и по летњој ноћи дижу се жењени људи и домаћини. Прођоше јој тако десет година, наживе се, насрамоти и

56*

а +

\ .

* i 4 i