Srpski književni glasnik, 01. 07. 1907., str. 913

СЕСТРА. ДОЖ ТРАВЕ.

ХРИШЋАНСКИ РОМАН.

Безансон је једна од најживљих вароши у Франпуској. Тамо је часовничарска индустрија развила богато грађанство и умножила радничко становништво. Због појаса од бедема становници тамо изгледају у толико многобројнији у колико не могу да се растуре по предграђима, и у колико морају да се збију у један врло скучен простор. Тако су куће високе, а улице кипте светом. Да није зреник оивичен планинама, које опомињу да смо у Франш-Конте, помислио би човек да је у каквоме париском кварту; али што се даље иде од Батана, где су нагомилани радници, и у колико се пење Великом Улицом, где се налазе дућани, у колико се иде горе у варош улази се у паланку. Спратови су све нижи, колске капије замењују трговачке излоге, и живот као да постаје тиши, приближујући се коси што води саборној цркви. При свем том ова коса није пуста, јер је варош побожна, и, парочито недељом, пут ка цркви је препун верних. Па чак и преко недеље пролази туда много шетача, да уживају у дивном изгледу који се указује с насипа пред црквеним вратима. Тек иза саборне цркве влада потпуна усамљеност. Тамо је један од два племићска кварта Безансона. Онај други, запавши међу насељене улице које излазе на дубски кеј, изгубио је своје обележје и освојен је грађанством. Али овај део још није био начет; он се састоји из једне једине улице, са стрмим нагибом, са шљунковитом калдрмом обраслом травом, и која се за-