Srpski književni glasnik, 01. 07. 1907., str. 926

СЕСТРА ДОКТРУВЕ и, 08

стојном њега, наследницом племените крви и великог имања. Тако ће још бљештати грб де Вилер-Доане д Обантел, понова позлаћен лепом женидбом, а не изгубив ништа од своје старинске чистоте. И сестра Доктруве се није могла уздржати да не сматра као сасвим праведно: што њено пожртвовање има за награду, да је ипак служило нечему.

Као ударом грома била је пробуђена из овог сна. Једног дана добије од свог брата писмо, ладно, без икаквих објашњења, које је садржавало само ову стра-

ховиту вест, ову ужасну новост: маркиз се оженио ћерком:

једног банкара Јеврејина, која му је донела два милиона динара.

Разочарење је било тако страшно да сестра Доктруве у мало није због тога вером клонула. Није могла веровати да би божанска правда могла допустити једну тако гнусну ствар. Зар се за то сирота девојка одрекла живота жене, одрекла најприроднијих надања, и саму себе прогнала из света, и толико препатила! Јер, она је трпела, то је сад себи признала. Не, она није ступила у овај манастир сасвим од своје воље, у њој није било верског позива; она се сама подала овоме животу, она се прилагодила њему вољом и јунаштвом. Под овим усиљеним задовољствима дужности она је познала све горчине самопрегоревања. Савлађивала је, ништила и угушивала своје најтајније и можда најдраже жеље. Оно што је њој

требало, на што је она имала права, то су биле породичне радости, срећа коју и Господ допушта, и за којом

је она толико жалила а није је познала, коју никада неће познати, и коју је оплакивала овога часа, више него икад, свом снагом своје душе. Да, све је то она бацила под ноге, мучила је свој дух и своје тело, саму себе је лагано убијала, а њен брат је само срамоту нашао да јој њоме толике болове исплати. Кћи Јевреијна! Оженио се ћерком једног Јеврејина, он, маркиз де Вилер-Доане д'Обантел, брат ове Маргерите која је тако с висине од-

била једног грађанина, Хришћанина и поштеног човека! |

U; АДА, "A

ТА и ea

АИ пе