Srpski književni glasnik

#ор АЈ не. Бер ЈУ и |

7 RIR с У У Ави AOA (M : : же ФА: У » + „ 4 и рез ср,

910 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

генду и од ње прави филозофску-историјску причу у духу ХУШ века, готово неку врсту историјског романа. У делу он излаже рационалистичке идеје ХУШ века и ту је Мармонтел тачно представио ХУШ век у свима његовим осредњим особинама и недостатцима. Тадашњи писци још нису осећали какав би требао да буде историјски. роман, и да би требало да се износи верна слика прошлих времена. Они су просто узимали какав историјски догађај, дотерали га до занимљивости, унели неколико десетина филозофских и моралних фраза и реченица, и роман је био. готов. О правом животу, обичајима и особинама није било ни помена. Те филозофске приче у своје време биле су веома на цени и читане су радо, док нама данас изгледају досадне и немогуће за читање. У оној грозничавој предреволуционој периоди, не само у Француској него и у другим државама, анатема париског кардинала могла је бити само реклама Мармонтеловом делу. „Велизар“ је собом прокриумчарио потпуних тридесет и седам слободоумних фраза које се' нису допадале цркви.

Нарочито је занимљива ХУ глава тога дела, у којој се говори о верској трпељивости, и због које је дело и анатемисано. Јустинијан вели: „Надаш ли се ти да ћеш на небу затећи незнабожачке јунаке — Велизар: „Не могу се одлучити да верујем да између моје душе и душе Аристидове, Марка Аурелија и Катона постоји вечита провала. А да верујем у то, осећао бих да бих мање волео узвишено биће које нас је створило.“ — „Бог нам је дао два вођа, који треба да су у сагласју, а то су светлост вере и савест. Оно чему нас уверава неодољива природна свест вера не може разуверити.“ „Откривање тајне је допуна свести: то је исти глас који се чује и са небеске висине и са дна моје душе. Без свести не бих познао истину, правду и поштење; лаж и истина, добро и зло помешало би се; не бих знао да ли сам учинио своју дужност. Тек тада бих био слеп; и они који су ме лишили сунчане светлости били би мање варвари од оних који би ми помрачили унутарњу светлост,“