Srpski književni glasnik

у и аифања.“, LI I———

МаАРМОНТЕЛОВ „Ве!5зајте“ У СРПСКОМ ПРЕВОДУ 911

„Анастасије је гонио Јустинијанове штићенике; и деца оних који су тада поклани, клеће на свој начин потомство својих гонилаца. Ето два владара који су мислили да угоде Богу кољући људе. Па лепо, који је од њих двојице сигуран што је учинио да тече крв, да ће бити угодан Господу 7“

„Пустите нека сиђе небесна вера, она ће начинити прозелите: али укази праве бунтовнике или лупеже. Добри људи ће бити мученици, подлаци ће бити хипокрити, фанатици свих странака биће одрешени тигрови.“

„Ја сам сигуран, вели Велизар, да Бог кажњава само онда кад не може да опрости, и да зло не долази од њега, и да је он створио свет како је боље могао.“

У другој половини ХУШ века кад је свуда господарила француска филозофија, и руска литература била је веома јако потчињена утицају француских философа, моралиста и енциклопедиста. Време царице Катарине Џ било је веома знатно у историји Русије. Познавајући важност потребу превода, царица Катарина П даје 5000 рубаља годишње на име помоћи око издавања превода. При академији наука установљена је переводческал коммиссч која се звала переводческти депаршаменшњ. Комисија није превела много књига и постојала је свега једанаест година. Уређењем руске академије она је била укинута, и тек 1771 године саставило се учено литерарно друштво, под именом Волљнаго Росстскаго Собрангч. Главна циљ тога друштва било је исправљање и богаћење рускога. језика, а као најбоље средство за постигнуће тога циља било је решено да се издају оригинални састави и преводи. Превођено је врло много, готово сва дела чувених грчких и римских и сувремених европских писаца била су преведена у другој половини ХУШ века. Међу осталим делима ондашње европске књижевности преведен је и Мармонтелов „Велизар“.

Добивши оригинал Катарина П науми да га преведе. Превела га је на путу по Волги, заједно са својим сапутницима. Превођењем се занимало једанаест људи, а