Srpski književni glasnik

И ОДРИ

О О pi: и

МАРМОНТЕЛОВ „Вел зате“ У СРПСКОМ ПРЕВОДУ. 917

томе су се управљали и сви други који су писали о Павлу Јулинцу. Међутим у Народној Библиотеци у Београду има издање од 1776 године. Сва разлика између та два издања је у томе што у издању од 1776 године стоји Белзарге г-дина Мармоншелљ и испод речи преведенљ стоји слово и, а у издању од 1777 године стоји Вемзарш г-дина Мармоншелч, и нема слова и испод речи преведен». Број страна је исти — 216 — и у једном и у другом издању, само су различни дрворези на насловним листовима. Вероватно да је Велгзарсе штампан крајем 1776 године, и да се при штампању опазила погрешка у изостављању слова + у речи „господин“. Извесан број књига оштампан је са погрешком, а да би се ново издање бар у неколико разликовало од првог измењени су дрворези на насловним листовима. И тако за врло кратко време имамо два издања Велгзаргч, ако се то уопште и може назвати новим издањем.

Године 1812 прештампава се Кели, господних МарпонтехЋ, ХкАдемји (DpyxmiezćRhro) MAZMMNA улена. ИЋ франууаскаго на слакенскји MAAZMIM WDCRĆACHMMB M Ch дотколенјемт – ПравитслстезошуихЋ Ими КЋ Кторомт. испракленом итдалији ЕЋ Куднит; градк, илпсултли limcuemm Кр. Ксезуна. Оунгарскаго 1812.

Године 1832 излази у Будиму ДВелизарги, всадническое позорише у шри дњисшвеч названо Добродњшелному шШокмо Добродњшелљ мзда есшљ. Изљ Исшорге Велизарта Римскаго Военачалника у позорице восшавлено Маркомљ Елисепчемљ, вшорма классм Насшавникомљ Вел. Бечкеречкимљ. WVelizarius, Мег Schauspiel. B%w Будимњ 1852.

Српска читалачка публика радо је читала Велгзаргч, и 1847 године осетила се потреба за новим издањем. Славено-српски језик већ је преживео своје, коначно потиснут Његошевим Горским Вијенцем, Песмама Бранка Радичевића и Даничићевим Рашом за српски језик. Те године, 1847, излази Велзарш у новом руху. Не-

4 Стојан Новаковић, Српска библиографија за новију књижевноста, 1:741—1867. Биоград, 1869, стр. 17.

фу

oc a

из

у

ya deka. UI al47 avi а а еони Хо

» ya ·' ка ши Pi

4 “o