Srpski književni glasnik

916 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

_ ~

.86 Les cfirayans prcestiges de la superstution.

. 18 Que me suis·Je dignc mor: mcme d'en pćnctrer Гате des rois.

~“ P. 88' La saine” politique n est que la sainc raison.

–

. 90 II est naturel.

P. 91 II crott avoir ćtć prudent, il ne voit au dessus de ces prećcautions timides.

—

94 С'е54 ргезепе бе ја libertće meme qu ıl doit savoir se defier, S'est avec elle- que је vous: meets aux prises, et C'est encore ici que votfre zčle a besoin d'etre courageux.

ради платитљ сже та смерти предати.

Стр. 92 Волшебство суевћерл!а. Стр. 94. Хотђлљ би азљ достоинЂ бити самљ сердца влад теле! ими наполнити.

Стр. 95 Истиннал об!цества полза происходитЂ OT здраваго разума.

Стр. 97 Необходимо должент ест.

Стр. 97 Лко ашце би онЂ право судент бити хотђлљ, стестраха преисполненное средство презрђти моглЂ бр.

Стр. 100. Нинђже подоOaeTb eMy научитисл камо и от сами свободи сво хранититсл, и ти да наставиши прежде ревност твог потребнимт поучениемљт

Јулинчев превод је рђав. Кад се зна колико је тешко · и данас дати добар превод, онда ни најмање није чудо, нити се може толико замерити што се у нас у оно време рђаво преводило. Јулинац није имао ни редовног образовања нити солидног знања за такав посао. Замршени славено-српски језик учинио је те је превод и сувише изгубио од своје вредности, тако да се без знања руског језика не може читати и разумети. Интерпункција је да не може бити гора. Превод кипти партиципијалним и тешким пасивним реченицама, а преводилац се није много устезао да поједина тежа места изостави, или да их врло често објашњава својим речима. Тим слободним превођењем Јулинчев превод је добио знатно већи обим од француског оригинала.

У библиографији Г. Стојана Новаковића је наведен Јулинчев превод ДВелзаргч из године 1777.“ Према