Srpski književni glasnik

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД.

„ЗЛОЧИН И КАЗНА“, ДЕСЕТ ДРАМСКИХ СЛИКА ПО РОМАНУ Достојевског, ОД ДЕЛИЈЕРА.

После Толстојевог „Васкрсења“ и „Ане Карењине“, „Злочин и Казна“ је већ трећи руски роман што га за непуне три године гледамо на београдској позорници у тако званим драмским сликама. Поред свих предубеђења о сакаћењу романа који се овако прекрајају за позорницу, и о драмској недоношчади која се добијају из тих неповезаних кинематографских исечака, у данашњој мршавој драмској производњи, ни оваква дела нису на одмет — кад су колико толико добро склопљена. Независно од романа из кога су постале, овакве прераде цене се само по вредности комада као комада, по утиску логичне, природне, органске целине и потпуности који производе на позорници.

На несрећу, романи великих руских писаца из прошлог века, могу се мање но икоји други успешно прекрајати за позорницу. Довољно је напоменути у два три потеза особине једног Толстојевог — а нарочито једног Достојевсковог романа, па да се види колико овакве драмске прераде не само сакате роман у основи његовој, но дају и позорници комаде по себи непотпуне и несавршене, далеке изразом и тенденцијом од основног дела, и у страховитој несразмери с књижевним именом писца из кога су позајмљени.

Сав онај идеализам или чак мистицизам, сва она магловита и неспокојна атмосфера сањивих, узнемирених,

59”

> ПН,

gee „ra ode“ V-

LA Me i,

ot ie

арте

да PS i AT

S: њи а а а сви

a: NON

и,

ке, ње Novo

Noa

O

Od. “Ae