Srpski književni glasnik

4 a 5 Fr #9040. 4 РХ", пок. о.

6 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК. ·

паху му. Телеграфиста носоња није могао скрити своју | мржњу према Бупану, али, на махове, загладио би љубазношћу своју дрскост. Тако је трајало целе јесени. | Неколико пута, после подне сретао сам Бупана у шетњи са породицом; имао је жену, сестру и четири одрасле кћери, — све сама жива шкрофула!... Једнога дана крајем јесени, пре него што нам се супа донесе, неко закуца на вратима трпезарије. Тереска отвори. | Висок млад човек, са округластим шешерићем на“ глави, укипио се на прагу. | — Изволите! понуди Тереска. ; Дошљак, крочивши унутра, сав поцрвени и вели: — Тражим госпођу Тереску Пипићку. ; — Ја сам, господине! прихвати Тереска, и она црвенећи. И, Катица с кухињског прага порумени мало, па одмахну главом, као да вели: „Е оваке девојачке чедности ретко је и при девојци.“ | а

(СВРШИЋЕ СЕ.)

Симо МАТАВУЉ. ·