Srpski književni glasnik

932 СРпСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

донији: чак и сам помен о заједничкој српско-бугарској акцији као о јгдином начину да Србија и Бугарска ово питање ставе на дневни ред и обезбеде себи у његову развоју активну улогу. Националистичка искључивост сметала је и Г. Ризову да на ово питање гледа трезвеније и објективније. Чим се реформе сматрају као средство за националистичку пропаганду, тим је самим искључена могућност да се оно развија и решава противно интересима и српским и бугарским.

И ако се никад, ни тада ни после тога, нису старали о томе, да Србе приволе на заједничку акцију, којој би био задатак поставити питање о реформама на дневни рад и за њихову примену ангажовати интервенцију Великих Сила, Бугарима ипак то није сметало да Србе увек представљају као противнике рефорама. Они су то чинили само за то, да би имали на чем засновати своје прекоре, као да су Срби тобож противни увођењу рефорама с тога, што их не боле срце за маћедонском браћом, на коју гледају као на завојевачки плен, и да би имали чиме поткрепити своје тврђење, као да је у томе баш с њихове, српске стране, признање, да у Маћедонији и нема Срба. Међутим, колико је овај прекор неоправдан, толико је ово тврђење неосновано; њих је обоје диктовала националистичка искључивост бугарска, којој је онај прекор требао само за то, да би се имало на основу чега казати, како у Маћедонији нема Срба. Бугарима је, изгледа, увек више било стало до тога, да се покаже како је Маћедонија чисто бугарска страна, него ни до тога, да се реформама збиља побољша положај Хришћана у Турској без обзира на народност којој припадају. И само с тога што су овако гледали на питање о реформама, Бугари су се у развоју Маћедонскога Питања држали тако, да се чак и маћедонским револуционарима чинило, као да Бугарска уопште експлоатише и ово питање њихово пожртвовање, прво, да би себи дигла у свету политички престиж, а друго, да би се том питању очувало чисто бугарско обележје. Прекори у овом смислу,

+

Cak Coo а Ji aa ЈА А