Srpski književni glasnik

12 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

Ја нисам себичњак. Ја сам увиђаван; треба да васпитам ову девојчицу, она је сувише млада да је удам. Не, ја нисам себичњак, али треба да је задржим неколико година са собом, само са собом. Зар не може она сачекати моју смрт» Будите спокојни, Антигона; стари Едип наћи ће на време свето место своје гробнице.

У овај мах, Антигона помаже нашој домаћици да чисти слатку репу. Она каже да је то опомиње на вајарство. Мај.

Ко би познао град књига Има сада цвећа свуд на намештају. Јованка има право: ове су руже врло лепе у овој вази од плавог фајанса. Она прати сваки дан Терезу на пијацу, и доноси отуда цвеће. Цвеће је одиста љупко сатварје. Требаће баш једнога дана да извршим своју намеру и да га проучавам код његове куће, на селу, са свим методским духом за којим сам способан.

А шта и да радим овде» Зашто да сасвим упропастим своје очи над старим пергаментима који ми не кажу више ништа вредног Ја сам размршавао некад ове старе текстове с благородним жаром. Шта сам се то надао онда да ћу наћи у њима» Датум какве побожне задужбине, име каквог калуђера сликара или преписача, цену једном хлебу, једном говечету или једној њиви, какву административну или судску наредбу, то и још нешто, нешто тајанствено, неопредељено и узвишено што је загревало моје одушевљење. Али ја сам тражио шездесет година не нашавши то нешто. Они који су били већи но ја, „учитељи“, великани, Форјел-и, Тјери-и, који су пронашли толико ствари, умрли су на послу, не пронашавши ни сами оно нешто што, немајући тела, нема имена, и без чега се ипак никаква умотворина не би предузела на овој земљи. Сада кад тражим само оно што могу наћи разумом, ја не налазим више баш ништа, и вероватно је да нећу никад свршити историју опала у Светом Герману са Ливада.