Srpski književni glasnik

940 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

се писац највише задржава на рђавом квалитету оргуља по хрватским црквама.

Кад се цела књига пажљиво прочита, онда она оставља утисак, да је у њој, све што је речено истинито и тачно, јер она представља један збир музичко естетичких излагања, па чак донекле подсећа и на какав музичко-естетички уџбеник. Оно пак што је најглавније, оно што књига носи на натпису „глазбене прилике и неприлике“ сазнаје читалац из ње врло мало да не кажемо ни мало. Јер кад се зна да се музика у главноме дели на народну музику, (оно што Немци називају Мо!К5Тлед, МоЛк5-Тапх) на музику у позоришту, симфонијску, коморну, војничку, у цркви, у школи и у певачком друштву, онда је писац у свсме делу требао да изнесе како су све те музичке гране код Хрвата заступљене. Имају ли они у опште свих тих музичких грана2 Који су виђенији радници на њима. Шта је све до данас код њих урађено на тим појединим гранама2 Шта је пресађивано, шта њихово оригиналног Писац не помиње ни једног њиховог композитора. Музике у позоришту и не дотиче се. Говорећи о певачким друштвима, не излаже шта и како њихова певачка друштва певају. Говорећи о музици у средњим школама, не износи нам ни програм ни систем наставе, нити спомиње ма и један музички уџбеник, који се у њиховим средњим школама употребљава. Све ово чини да књига не даје оно што у натпису обећава, и читалац, прочитавши је, осећа празнину, и да је књига писана тако рећи више са извесног музичко-естетичког становишта, него ли са становишта локално-хрватског. Ако је писац хтео да нам пружи један компендијум општих музичко-естетичких и музичко-педагошких излагања он је то успео; али ако је хтео да нам одиста пружи живу слику музичких прилика у својој отаџбини, онда је он тај циљ промашио.

ПЕТАР КРСТИЋ.