Srpski književni glasnik

952 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

живот врло незнатна ствар“, како Г. Мађер не треба да се жалости, ако се његова књига много не распрода. Уз тај предговор иду „прибељежени редци“ самога писца. који тврди да орган хрватског књижевног друштва „Заутетешк“ рекламира“ себе, да је поред осталих и Г.иИ. Војновић донео своју слику уз „Зтл тајке Јисом1са“; да хрватска књижевност под „патронатом политике“ пати од котериске критике „шифрастих делија и књижевних лаика“, који пишу критике о књигама које нису ни читали; да је противу тога успешно устао лист „Матодпа Одбгапа“ у Осеку. Све то завршује се узвиком: „Здружимо расцјепкане силе, па када се ради о добробити хрватске књиге: оканимо се сувишнога забадања, порадимо сви заједно и будимо: Хрвати!“ — Одмах иза тога предговора је песма „Мојим клеветником“ са стиховима:

..„Ја љубим: рад и свјетло... И зато се не марим На „клику“ озирати.

И после свих тих гестова једног писца неправедно нападаног, посла набрајања свих похвала до којих се успело доћи, после свих високопарних изјава о презирању „котерија“ и „клика“, које због „политичких разлога“ прогоне оне која се не „коцкају круном Хрватства“, после свих тих јадања једног писца ког његова средина не може да разуме па га завидљиво напада, читаоци Г. Мађерових књига имали су да између разних вињета, цртежа, дрвореза, и аутотипија по фотографским снимцина, читају и овакве стихове, који сигурно никада неће ући у антологију хрватске поезије:

Преплетено рашљасто грањ Дрвља и џбунова малих Пупи и зеленим листом Попуцану кору гали.

Попуцану кору гали И бусен. бодљикавих ружа А старопутина нека Баршунасти плашт свој пружа