Srpski književni glasnik

ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ. _ 953

И пупи и пропупава И: Весни руку сви љубе: Сви — само не живот... он пружа И цери оштре тек зубе.

или:

О како су топли ти погледи твоји

У овој пустој осами —-

О како су топли... ја преда њих падам, А они ме подижу сами.

Читаоци његових приповедака читали су како су малог Боју и малу Бојанку у кући плашили учитељем. „Судбина хтједе и обоје доспјело у исту клупу“. Како је Бојан био немиран а „господин учитељ укорио Бојана и да мора за казну остати у затвору“.

Сви се поређаше у ред и треба да пођу из школ"скога дворишта.

Боја попостане. Још једном отрчи и погледа на отворена школска врата, па на Бојана, а онда врисне и пане у грчевити плач.

— Јо - 000 - ]... јо- 000-] м-мене-е6..

-— Што је дијете2 Што је за Бога2! Па ти си добра цура — што јег!...

Ал Боја само ти се тресе у сузама.

— Мен жо... Бојана... и-и -и ја 6'... ш- с њиме...

ПОЕНИ те С Пољубио сам тога анђелка и жалио у том часу, што нијесам и сам дијете — онај кажњени Бојан.

О блажено дјетинство !

Између онога што се обећавало и онога што се дало разлика је врло велика, и ничега нема што би оправдало све претходне похвале и тужбу писца на критику сурову и неправедну према њему. После тог код нас остаје уверење да су све тужбе писца на „котерије“, и сам начин на који су издане његове књиге, чињени у намери која нема ничега заједничког с књижевношћу. Учињен је био један извештачен и усиљен напор да се пред читаоце изађе што бољи, и рађено је све да им се очи засену, да због похвала не виде мане, и због позај-