Srpski književni glasnik

Ситни Прилози : 925

какву ратну службу. Били су састављени једним делом од староседелаца Срба, а другим од досељених странаца.

Хајдуци беху земаљски војници (Гапдезти 7), у њих су могли улазити само Срби. који су се за то добровољно јавили. Они су морали подносити разне ратне службе: давати људе за чување границе и главних друмова, гонити често плачкашке банде, пратити путнике, робу, и тако даље. За то су имали извесне олакшице у данку, а осим тога кад су радили (вршили службу) за те дане плаћано им је. Требало је да их буде у целој Србији 18 компанија, свака по 250 људи (међу њима по 50 коњаника), дакле свега 4500 људи. По податку из смотре (Мизјеппо), која је одржана у јесен 1728, кад је извршено пребројавање и преглед људства, оружја, коња и друго, било их је само 2390.

Због тога што су камерални поданици много брже доспевали до благостања и што се у хајдучке компаније можда уписиваху само они људи, који су били више нерадни, оба су се ова елемента опходила рђаво међу собом. У почетку је врло често долазило до тога, да су хајдуци ударили на имућне камералне поданике, глобили и друго зло чинила. Због тога су они били са својим породицама насељавани у засебна села и на тај начин били потпуно одвојени од камералних поданика, изузимајући Ваљево,

Пожаревац и Гроцку, где није било могућно извести из непознатих узрока ово одвајање.

У почетку 1737, јагодински дистрикт био је овако подвојен:

Са камералним поданицима: варош Јагодина, Карановчић (Кагапоуге), Лепојевићи (Серомић), Опарићи (Орратић), Риљац (Киш ас2), Рековац (Кезкоуа2) Секурич (зећип2), Жупањевац (Усћирапоуге), Сибница (5ипбига), Волујак (МопПијак) и Ранаппа; свега једна варош и 10 села.

Хајдучка села: Рашевица (Казсћемјха), Хан (Наап), Катун (банип), Бела Црква (Веја сегкуа), Маскари (Ма5кап), Јасика (Јазак), Дренова (Ттепоуа), Медвеђа (Медмед), Падеж (Рагезсћ), Рајинац (Калпас2); два тек засно-