Srpski književni glasnik

926 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

вана: Бабин До (Вађпића!) и Парцани (Рагсхап); напослетку још четири која пре била комерална: Кукљин (КикИп), Грабовац (Сгађома2), Јећоуа и Мегзсћапоуге. Свега 16 хајдучких села.

За данак треба напоменути да је принц Евгеније, стојећи на врху бечке централне власти за Србију, непрестано радио да се он смањи, а нарочито је био енергичан противник данка на стоку, који је заиста и био укинут 1723. Према томе износио је данак у јагодинскоме дистрикту : 1712—3651 фор., 1723—1606, 1724—1400, 1725—1842 (даље нема података).

И Срби, као и сви људи, не беху никакви нарочити пријатељи плаћања данка. О овоме извештава београдски камерални инспектор Јаков Алтер 9 августа 1724, бечко Дворско Веће: „Прво Рац (Кал) нерадо плаћа и друго никаква трговина не иде ван земље, јер стока и жито стоји по вредности баш рђаво; само мед, восак и вино могли би бити предмети продаје, кад Рац не би радије сам вино попио“. г

Ови податци су из дела чиновника Лангера: „зетјеп штег дег Калзетсћеп Кестетипо 1717—1739“, у „Мите шпсеп дез К. и. К. Кпеозагстуез“ (АЂјеПипо Нг Кпеозоезе Асћее, пеџе Еогве, 3. Вапд). е

Е. Ј, Цвети: