Srpski književni glasnik

о ~ =

МЗ 52

Кнез МилошЕВА УНУТРАШЊА ПОЛИТИКА. 915

самопоуздање и лепу херојску машту, али у њему нема тачног познавања ствари, правог политичког рачуна, па може бити чак ни обичног здравог разума. То је по: крет једног ускока и авантуриста који се затрчао.

Према Карађорђу Милош стоји као сушта противност: ни мало витез, али опако увиђаван. За њега је одмах, од првог часа, јасно да он и Карађорђе не могу један поред другога опстати, да се они немају ни о чему разговарати и договарати, да један од њих има просто да се уклони испред онога другога. И пошто је у том тренутку он био јачи, Милош решава брзо и кратко да Карађорђе буде тај који се има уклонити. Велика слава Карађорђева у народу не збуњује ништа Милоша; он је толико сигуран да свет иде за оним који је јачи, да сазива скупштину кнезова да они у име самог народа осуде Карађорђа на смрт. МИ пре него је Карађорђе стигао да се људски окрене у Србији, његова је глава већ одлетела, — по наредби тог истог Милоша кога је он оче: кивао да му дође на договор.

Исте те особине које је показао у борби са својим противницима, Милош је показао и у борби против хајдучије. Хајдучку дивљину он сузбија опет дивљином тук на лук! — али дивљином намерном и систематском. Његове мере противу хајдучије, чак и један тако резервисан писац као Г. Гавриловић мора да назове „језовитима“. „Имања хајдучка конфискована су, разграбљивана, домови сравњивани са земљом, породице расељаване па чак и прогањане у друге пашалуке“. Ухваћени хајдук или јатак кажњава се сверепо. На пример, Милош наређује да се један убица одведе на оно исто место где је извршио убиство, „и ту да га бију секиром донде док не умре“. Другу опет једну пресуду над убицом Милош потписује с напоменом: „да се не умори брзо, но на мукама да умре“. „Тортура се употребљава не само као казна него и као средство да се кривац пронађе. Тако видимо да се читава породица на муке удара да прокаже убицу; да се жене камџијом „склањају“ да кажу истину“. Казне се из-

58%