Srpski književni glasnik

34 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

књижевним и уметничким једини могу научно посматрати и процењивати, и чији се утицаји могу на књижевним и уметничким делима пратити, објашњавати, сводити у законе; с тога су то и једине чињенице које права наука пристаје да проучава, и питања која се за њих везују једина питања на која права наука пристаје да тражи одговора. Остало на тим књижевним и уметничким делима, њихове друге особине, тако звана „лепота“ њихова, све оно што је на њима подложно укусу, што зависи од личне оцене и личних наклоности, више је или мање само ћуд, случајна особина, немерљива количина ; с тога се права наука, која тражи само поуздане ослонце за своја испитивања, не може бавити тако променљивим, колебљивим појавама, које јој пружају тако непоуздане податке. — Благодарећи разним узроцима, међу којима најмање важни нису били одсудност и речитост онога који је такво учење бринио, то учење се брзо примило и на далеко раширило.

Уско и нетачно као што је било, оно се није могло дуго одржати. Постепено се увидело да такво проучавање књижевних и уметничких дела не може бити једино, па чак ни првенствено; увидело се да оно произвољно сужава проблем, и да шта више важнији и занимљивији део проблема оставља на страну. Ни по свом историјском ни по психолошком постању, књижевна и уметничка дела нису, — ни искључиво, ни поглавито, — историјски документи. Песничка дела нису мемоари „да послуже историји мога времена“; као што статуе нису плоче с хронолошким натписима, нити слике јероглифски и пиктографски записи. Уметничка дела су с једне стране нешто сасвим друго но то, а с друге стране нешто много више но то. Ко год загледа испитујући у књижевна и уметничка дела, он ће, ако није збуњен споредним обзирима, осетити јасно, дубоко, и непосредно, и без даљих студија, да су она никла из осећаја, да на осећања и апелују, да су постала ради уживања које ми налазимо у исказивању наших осећања и утисака, и да је то прво и битно обележје

Тули