Srpski književni glasnik

42 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК,

лициозности. Приказујући њихов одношај као један непријатан и фаталан неспоразум Ничеова живота, она тврди, да се њен брат дао за часак завести површном“ интелигенцијом госпођице Саломе и претераном хвалом с којом су говорили о њој неки пријатељи, док, у ствари, госпођица Саломе не само да „није имала ни приближног појма о генију у чијој се близини налази“, него се показала и врло незахвална према њему. Њен брат је, каже, био у великој заблуди, кад је дошао на мисао да баш њу начини својом ученицом; али, управо, он и није за све време имао њу пред очима, нити је њој упућивао она писма што јој је писао, него једном идеалу, који су му други натурили и којем се онда и касније чешће враћао! Све то потврђује, каже, и њена, госпођице Лу, књига о Ничеу, која је од почетка до краја лажна и погрешна и у којој она види само „дело освете повређене женске сујете“. Остављајући на страну, колико у суду госпође Ферстер“ има оправдане или неоправдане личне антипатије спрам госпођице Саломе, и не упуштајући се даље у то, да ли је пи колико је у целом овом питању и раскидању одношаја посреди женске суревњивости и женскога посла уопће, једно се може истаћи и против ауторитета госпође Ферстер, да госпођица Лу Саломе није била само. необично интелигентна девојка, што јој ни она не спори,. него да је и добро познавала Ничеа и његову филозофију. Тешко је веровати, да би неко могао Ничеу сугерирати, за девојку коју има пред собом, да је „оштроумна као орао“ и да је „невероватно створена“ баш за његове мисли и његов начин мишљења; још је теже“ не пристати и сам уз ове речи Ничеове, кад се чи. тају (свакако, у оригиналу) оне песме, које је испевала девојка од двадесет година (Ниче каже двадесет, госпођа Ферстер двадесет и пет !), и кад се чита њена књига о Ничеу, — ма колико оштро судила о њој и ма на кога се позивала против ње госпођа Ферстер.

Ниче песму „Болу“ није могао прочитити, а да не осети сузе у очима, јер је песма, у дословном смислу,