Srpski književni glasnik

ПУТ ИЗ МИНХЕНА У ЂЕНОВУ.

" (1828 године).

Ви никад не водите рачуна о племенитим осећањима; овде запиње ваша мудрост. (Он отвори свој сто за писање, извади одатле два пиштоља, један од њих метну на сто, а други пуни барутом).

РОБЕРТ, „МОЋ ПРИЛИКА“.

ГЛАВА 1.

Ја сам најучтивији човек на свету. Могу се похвалити да никад нисам био груб на овој земљи, где има толико несносних обешењака, који се посаде поред тебе, па ти причају своје јаде, или ти чак декламују своје стихове; са правом хришћанском трпељивошћу увек сам мирно слушао овакве беднике, и ниједним покретом лица нисам издао колико ми је страшно досадно у души. Као што испосник брамин оставља на милост и немилост своје тело за храну вашима, да би се и ови божји створови заситили, тако сам и ја често данима подносио најкобније људске ваши, и мирно их слушао, а моје унутрашње уздахе чуо је само Онај који награђује врлину.

Али животна мудрост наређује нам да будемо учтиви и да не ћутимо зловољно, нити да зловољно одговарамо кад некакав гљивасти трговачки саветник, или мршави ситничар, седне поред нас, и започне опште европски разговор речима: „Данас је лепо време“. Не можемо знати како ћемо се поново сусрести са оваквим филистром, и он нам се може тада горко осветити зато што

а при + њи а за

сеје 5 зе а ме

а а нај Звук сна ог <= срања ве 21. туре