Srpski književni glasnik

Пут из МИНХЕНА У Ђенову. 89

нисмо учтиво одговорили: „Време је врло лепо“. Може се чак догодити, драги читаоче, да седиш у Каселу код

"абе аћбје поред поменутог филистра, и то баш лево од

њега, а управо пред њим стоји здела са мрким шараном, што он весело дели; — а ако је још од пре огорчен на

"тебе, он пружа тањире увек десно унаоколо, тако да за "тебе не преостане ни најмањи комадић репа. Јер, ах!, ти "си баш тринаести за столом, што је увек опасно кад се "седи лево од траншера, а тањире пружају десно унаоколо. „А велико је зло кад човек не добије шарана; можда нај-

веће поред губитка народне кокарде. Поврх свега тога, филистар, који ти је ово зло припремио, још те исмева,

и нуди ти ловоре заостале у мрком сосу; — ах! шта

помажу сви ловори кад уз њих нема шарана! — а тада филистар жмирка очима, церека се и шапуће: „Данас је

„лепо време“.

Ах, драга душо, може се чак десити да ти лежиш на некаквом гробљу баш перед овог истог филистра, а

када на дан страшног суда чујеш како трубе јече, па

кажеш своме суседу: „Драги пријатељу, пружите ми љубазно руку да устанем, лева нога ми је утрнула од

„проклетог дугог лежања!“ тада опазиш изненада добро

познати филистарски осмех, и чујеш подругљив глас:

„Данас је лепо време“.

ГЛАВА П.

„Данас је леепо време —“. Да си ти, драги читаоче, чуо тон, ненадмашан пи-

"штави бас, којим су изговорене ове речи, и да си видео

и самог говорника, архипрозаично лице као у удовичке касе, препаметне очице, прћав препреден и испитивала-

чки нос, одмах би познао да овај цвет није изникао из „обичног песка, и да су ови звуци говор Шарлотенбурга,

где се берлинско наречје говори још боље него у самом

Берлину.

Ја сам најучтивији човек на свету, једем радо мрке