Srpski književni glasnik

/ Пут из МинхЕНА У ЂЕНОВУ. 95 | четници, а наши велики духови и сва наша образована | публика још се није навикла да буде изблиза посматрана. | „Све је још у постајању, и још нисмо потпуни. Тек су к.

"доње преграде заузете, драги пријатељу“, додадох ја. „И нисте ваљда превидели да ми, на пример, не оскуде„вамо у совуљагама, сикофантима и Фринама. Немамо само виших особа, те понеко мора да игра више улога у исто | време. На пример, наш песник, који опева нежну грчку "дечачку љубав, морао је узети на себе и аристофанску грубост; али он може све да чини, он има све што при: пада великом песнику, сем нешто мало маште и духовитости, а кад би имао много новаца, био би богат човек. Али што нам недостаје у квантитсту то замењујемо ква:

литетом. Ми имамо само једног великог вајара — али | то је „лав“! Имамо само једног великог говорника, али |-- ја сам уверен да Демостен, у Атици, није могао то: | лико грмети над пеном од слади. Што још нисмо отроЕ __вали ниједног Сократа, то нам, заиста, отров није недостајао. А и ако немамо прави демос, ни многе демагоге,

"то вам ипак можемо представити један изврстан примерак ! ове врсте, једног демагога од заната, који вреди за целу б гомилу блебетала, оговарача, кукавица и осталих ниткова | — а ево, видите га и сами“. . | Не могу да одолим искушењу, а да не оцртам мало тачније фигуру, која се сад појавила. Остављам на страну -да ли ова фигура с правом тврди да њена глава има нечег човечанског, и да стога има право да се издаје, «с правног гледишта, за човека. Много пре бих ову главу __држао за мајмунску; само из пристојности пустићу је да __ прође за човечанску. Његово покривало састојало се из

црна, дуга коса падала је на доле, а напред је била подељена а | ептап!. На овој предњој страни главе, која се издавала за лице, богиња простоте утиснула је свој жиг, и то тако јако да је тиме нос био скоро згњечен. ____Мзгледало је да оборене очи узалуд траже овај нос, те Б._- су услед тога биле тужне; осмех, који задише, играо му

и