Srpski književni glasnik

|

–——————_— ~ – А

и за и нико

96 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

је око неизмерно дражесних уста, која су могла одушевити неком уочљивом сличношћу нашег грчког стихотворца за најнежније газеле. Одело је било старонемачки капут, истина мало измењен по сличним захтевима новоевропске цивилизације, али је по кроју непрестано: подсећао на капут који је носио Арминије. у Теутобуршкој Шуми, и чији се праоблик сачувао у једном патриотском кројачком друштву, исто тако тајанствено традиционалан, као некад готско грађевинарство у тајанственом зидарском еснафу. Бело опрана крпа, која је била: у дубоко значајној противречности са голим старонемачким вратом, покривала је јаку овог славног капута. Из. његових дугачких рукава висиле су дугачке прљаве руке, између ових се показивало досадно тело, уз које су се климале две смешне ноге — цео стас био је бедна па-. родија Аполона Белведерског.

„И то је демагог нове Атине»“ запита Берлинац, подругљиво се смешећи. „Мили Боже, та то је мој земљак! Не верујем својим рођеним очима то је тај који... Не, да ли је могуће!“. ;

„Да, ви заслепљени Берлинци“, — рекох ја, не без: ватре, — „ви запостављате своје домаће геније, и каменујете своје пророке. Ми, пак, можемо све да употребимо“! „А нашта ће вам ова несрећна мушица >“.

„Он се може употребити свуда где је потребно ска“ кање, гмизање, осећање, ждерање, побожност, много старонемачког, мало латинског, и нимало грчког. Он, доиста, врло добро скаче преко штапа, прави таблице свију могућих скокова и објашњења свију могућих начина за читање старонемачких песама. Поред тога, он представља љубав према отаџбини, а није ни најмање опасан. Јер се: врло добро зна да се он на време повукао од старо- | немачких демагсга, мећу којима се некад случајно налазио, кад је њихова ствар постала мало опасна, те се тако није слагала са хришћанским осећањима његовог меког срца. Али од како је прешла опасност, и пошто: