Srpski književni glasnik

98 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

корније да вас прекинем, али реците ми, какав је то пас што тамо трчи»

„То је неки други пас“.

„Ах, ви ме не разумете, ја мислим на оног великог пса, с белом кудравом длаком и без репа“ 2

„Драги мој господине, то је пас новог Алкибијада“.

„Али“, примети Берлинац, „реците ми, где је сам нови Алкибијад“ >

„Право да вам кажем“, одговорих, „то место још није заузето, имамо тек само пса“.

Глава ЈУ.

Место, где се водио овај разговор, зове се Богенхаузен, или Најбургхаузен, или вила Хомпеш, или Монтгеласгартен, или Шлесел, чак се не мора ни именовати кад човек хоће да се тамо одвезе из Минхена; кочијаш нас разуме већ по извесном жедном жмиркању очију, по извесном блаженом махању главе, и по сличним изразитим гримасама. Арабљанин има за свој мач хиљаду израза, Француз за љубав, Енглез за вешање, Немац за пијење, а новији Атинац чак за места где се пије. На поменутом месту пиво је доиста врло добро, чак у Пританеуму, ушео Боккелеру није боље. Оно овде прија из врсно, нарочито на оној тераси на ступњима, где су ти пред очима Тиролски Алпи. Прошле зиме често сам тамо седео, и посматрао планине, покривене снегом, које су, сјајећи се у сунчевој светлости, изгледале као саливене од чистог сребра.

Тада је и у мојој души била зима, мисли и осећања били су ми као завејани, било ми је тако празно и мртво, а поред тога и бедна политика, па жалост за драгим умрлим дететом, и један стари заостали јед, и кијавица. Осим тога пио сам много пива, јер су ме уверавали да то развесељава, Али и најбољи атички „брајхан“ није могао успети код мене, јер сам се навикао, још у Енглеској, на „портер“.

Најзад је дошао дан кад је све постало другаче. Сунце проломи небо, и напоји својим зрачним млеком

бас. ~ До _-