Srpski književni glasnik

108 | Српски Књижевни Гласник.

будућу домовину, и сурове стварности, која тражи да се кида са ранијим животом, овај сукоб — хиљаду пута трагичнији за душу простог сељака, по природи конзервативчог — послужио је песникињи као песничка потка за ткиво најразнобојнијих осећања, која све скале, све фазе и степене, које само можемо замислити, прелазе у свом тровачком надахнућу, од суза најобичнијег плача | или смеха, па до највећих излива страсти, очајања или | мистичне екстазе. И ако ово сматрамо за врлине ауторкине — што једино и може бити — онда изворе тих | врлина треба тражити једино у рефлекшивном лиризму | њеном, у лирској нежности њене душе и њеног срца. Али | треба додати да, и ако осећање и машта код ауторке „Балцера“ играју тако велику улогу, ипак материјал за своју повест потражила је она у реалном животу, у живим појавама које дишу стварном и истинитом страхотом. Дуге године, за време којих се није журила с објавом тако очекиваног дела, није наишла на мрежу од по| пуларности и аплауза — те године је она употребила | на тежак и истрајан рад, на досадно скупљање материјала из тужби, писама и причања самог народа, оних остатака, који су се, пошто су преживели читав низ | болова и патњи, враћали у своју стару домовину, да бар | оставе у њој своје напаћене кости и опомену браћу да | не заслепе и преваре се као они. С том несрећном шаком | људи, које су носили и ломили ветрови и буре, прошла | је Конопњицка пакао данашњег ропства и.... није се ска. | менила, него је све сузе и патње, молитве и проклетства | скупљала у своје властито срце, да их затим излије у | бујној песми — песми утехе и песми буђења, која ће од | проливених суза и препаћених мука саградити огромну | грађевину будућности.

Да, Конопњицка је, поред све своје финоће у осећању и поред гипкости у маштању, у свом најновијем делу. показала и дубоки разум друшшвене песникиње; као такву знали смо је и из ранијих радова, али је никад нисмо чули да говори тако силно, тако паметно и