Srpski književni glasnik

Из НАЈНОВИЈЕ ПОЉСКЕ ПОЕЗИЈЕ. 109

тако просто. Она је засновала своје приповедање на најреалнијој основи, из стварног живота црпла је материјал, верно је открила душу пољског народа, не идеалишући ни о души ни о животу, — паметно је указала на ону најсветију народну снагу, елеменшарну снагу која га привезује за земљу, снагу, која ће у будућности уништити и онај најновији пакао „обећане земље“ и изићи као победилац из крваве борбе с њиме.

Све су готово личности у „Господину Балцеру“ верне слике стварних личности из народа, које је песникиња на својим путовањима по пољским селима тражила и студирала; готово све епизоде и слике засновала је на документима живих, много пута орошених крвљу и сузама, драгих и најближих. Сам господин Балцер, ковач из Надбужа, тип просвећеног и паметног сељака, чак је у неком сродству с песникињом, која је кроз његова уста изнела ову нову Одисијаду, у његовим властитим речима, као у споменици, изнела тужну историју пољског потуцања.

И да Конопњицкој није било стало само до тога „да напише књигу“, сведоче, између осталих, ова три најјаснија аргумента, три споредне уосталом околности, којима се уметница истина сама намерно оптеретила, гомилајући гако у свом раду необичне тешкоће, али и подижући у исто време знатно и уметничку вредност свога дела. Те су околности: песникињи непознати из ауто опсервације шерен песме (американске земље) и употреба уметници истина одлично познатог, али особито тешког за песничку форму, народног језика, који у устима псеудојунака, Балцера звучи тако искрено и природно, да се од прве строфе губи свака илузија вештачког, а живот сељака, прост, елементаран и стваран излази пред насу свој својој потпуности.

Трећа сметња коју је Конопњицка намерно сама наметнула својој слободној поезији, то је форма стиха дивни осмерац — који је видан знак савршенства њене поезије. Излишно је овде објашњавати, колико се нечувених тешкоћа скрива у овом примамљивом облику, на:

Мите