Srpski književni glasnik

О „ВЕРТЕРУ“ ЛАЗЕ К. ЛАЗАРЕВИЋА. (5)

Већ се а рпоп може узети да је Лазаревић знао за Николајеву књигу; јер он у својој приповетци показује не само да добро познаје Гетеов роман, већ да је обавештен и о стварима које су с њим у вези. Тако Младен у самом почетку свога напада на „Вертера“ вели: „Гете видео Русовљеву „Нову. Елоизу“, па и он написао „Вертера“;“ затим даље: „И помислите што је најчудно-

ватије: за тим шмокљаном Вертером лудовало је некад

цело немачко друштво“; а професор Недић, позајмљујући Јанку свој немачки примерак „Вертера,“ узвикује: „Дакако! колико је се младих људи убило због тога: Хај, хај! као мухе! Прочитају „Вертера“, па пиштољ у чело“. Све те ствари спадају, разуме се, у општа знања о „Вертеру,“ али показују да је Лазаревић знао и за извореи за дејство Гетеовог романа. А кад је реч о дејству Гетеовог „Вертера“, онда је Николајева књига од њега онако исто нераздвојна, као што је нераздвојна Русовљева „Нова Хелојза“ кад је реч о његовим изворима: И о једном и о другом, и о изворима и о дејству, говори се међутим обично увек кади о „Вертеру“. Било дакле на универзитетским предавањима из немачке књижевности, на која је у доба свога ђаковања у Берлину с времена на време могао ићи и поред својих медицинских студија; било из какве историје немачке књижевности или увода каквом критичном издању „Вертера;“ било, најзад, из какве специјалне студије о „Вертеру“ — можда 8