Srpski književni glasnik

О „ВЕРТЕРУ“ ЛАЗЕ К. ЛАЗАРЕВИЋА. 121

срећан, и да се морао убити; и на то Мартин, као по: следњи аргуменат у дискусији, исприча горе изложену пародију, да би показао да се Вертерова љубав могла и срећно свршити. И она збиља има дејство. Ханс је после ње убеђен да је могло и тако бити, и његове последње речи Мартину гласе: „Богме имаш право, ја се нећу убити“.

Већ се по овим општим напоменама може видети извесна сличност између Николајевог антивертера и друге половине Лазаревићевог „Вертера“. Јанко, одушевљени присталица Гетеовог Вертера, који у њему види свој идеал и себе самога, и који се читајући Гетеов роман решио на самоубиство, подсећа на Ханса, кога је тако исти чи“ тање Гетеовог „Вертера“ одушевило за самоубиство; Младен опет, који без поштеде устаје против Гетеовог Вертера, има у главноме Мартинове црте. Друга је сличност у томе што Мартин својим разлозима најзад потпуно задобива Ханса за своје погледе, те он изјављује да се неће убити, и ако се пре тога одушевљавао помишљу „да ову тамницу може напустити кадгод хоће“, налазећи у томе „слатко осећање слободе“; и ако је Вертерово убиство сматрао за „племенито дело,“ и налазио да сви људи треба да су као Вертер.: Јер као што је већ показано, и код Лазаревића је једини логични резултат Младенових напада на Гетеовог „Вертера“ у томе што Јанко не извршује намишљено самоубиство. И најзад и код Лазаревића, као и код Николаја, долази читав низ места на којима се или чине и сувише јасне алузије на поједина места у Гетеовом „Вертеру“, или се директно го: вори речима из њега. Тако се, на пример, код Лазаревића „Јанко слаже с Вертером да му не требају књиге, јер је срце и без тога узбуркано; само му треба тиха, мирна

: Страна 370 и 371 Миноровог издања (у 12. свесци Кигзећпег ове „Пешзеће МаПопа!- Шеегаћиг“, посвећеној Лесинговим пријатељима из младости — Геззтез Јисепфтецпде, ћегапзсесеђеп хоп Рг. Јакођ Мпог — где Николајева пародија обухвата последње 22 стране, 365—86).

: | Х > |.