Srpski književni glasnik

122 · Српски Књижевни ГЛАСНИК. песма, која се пева деци уз колевку. М њему је каои Вертеру најмилији онај писац у коме он налази свој свет, и где је све налик на живот читаочев.: А у Вертеру је све тако налик на Јанка. Налик оно бежање од света а тражење Марије, налик је оно осећање које га прожима од главе до пете, кад се, као што вели Вертер, његов прст нехотично такне њезинога, или кад им се ноге сретну под столом. „Ја тргнем ногу назад, а тајна нека сила вуче ме опет напред — мени мркне свест! Све тако, ама у длаку!“ И тако даље. ИМ при том су и код Лазаревића, као и код Николаја, све алузије на поједина места у Гетеовом „Вертеру“, као и сви наводи из њега, пропраћене јачом или слабијом иронијом.

Али је сличност између Лазаревића и Николаја, тако велика у општим цртама, још много већа кад се загледају појединости. Кад се разговор код Николаја упореди са разговором, или боље. монологом код Лазаревића јер Јанко врло мало говори — пада у очи истоветност аргумената, која местимице-иде до подударности у речима. При томе се, разуме се, као Мартиново мора сматрати и све што се јавља у пародији, пошто је она само део целога разговора, као што се с друге стране, ради поређења Јанка са Хансом, мора код Лазаревића узети у обзир и место на коме је реч о Јанковом читању „Вертера“.

Готово у самом уводу своје дугачке тираде против Гетеовог „Вертера“ вели Младен: „М видите што ме највише једи, да су наши људи мајмуни: све што виде у другога: добро, рђаво, то им се допада. Надали дреку „Гете, Гете!“ а овамо аналишите га с које хоћете стране, он је најјачи у тој болесној фантазији“; — а пред крај: „Што нисам неки човек од пера, да бар кажем нашем свету, да се не храни сплачинама. Оваке су ствари убитачне за млада човека“. Младен дакле, као и Мартин код Николаја, нарочито истиче да је мета његових на-

' У Гетеовом роману је Лота та која износи да јој је најмилији такав писац, а не Вертер. (Писмо од 16 јуна).