Srpski književni glasnik
О „ВЕРТЕРУ“ ЛАЗЕ К. ЛАЗАРЕВИЋА. 123
пада више вертеризам но сам „Вертер“. И онда даље (наведена места не иду, разуме се, оним редом који је
код Лазаревића):
МЛАДЕН:
И помислите, ако се не варам, њему се чак прикрада жеља да умре онај чесшиши и пошшени муж Лотин..... Па и цело друштво је болесно и лудо; и њен отац и тај Густав Алберт — свеједно како му је име, тај њен заручник, после и муж, трпи да се он довлачи у кућу. То је — нека виша тактика. Бре, не био шо какав здрав Шумадинац — он би њега на брзу руку излечио! Па, верујте, ни на памет му не би пало да се пренемаже. И ви мислите да Вертер може имати какве вредности! Шта хоће онг Да не ради ништа, да се луња овамо онамо, „идилски“, да прави деци куће од карата и да треби боранију. Одрастао, млад здрав ч0век — па као богаљ! Па онда још сам себе на силу бога прави несрећним... Зар је за сажаљење ова-
МАРТИН:
Зар га његово мрачно расположење није чак наводило на помисао да убије Алберта..... Зар Алберт није био најчеститији, нај пошшенији, најкориснији човек који је Лоту волео од свега срца 2 Му
и је роуа о Кра
Или је зар Требао да гле-
"да сасвим мирно да се не-
ко прави смршно заљубљен у његову жену, да јој заврће мозак и да је излаже оговарању #.....
Б Пода за“ кажи, (еј (7 решена (ка
Где толике племените силе труну неискоришћене, употребљене једино на не; мирно лењсшвовање, кад онај, који је могао уочити и испунити толике племените сврхе, иде за бесном, бесконачном страшћу, док природа не подлегне на: презању, ко ту неће жалити! — Али да ли само ПИО НИ а а аауа
1 „Џпа сађа ћи = зећуагле ВИЕ пјећЕ таг ејп, дазз ег Ађегјел
етшогдеп моШе ..“. Стр. 368.
г „Маг Ађеге плећ| дег гед!сћаје, пипђезећоЊепзје, гтитећађе Мапп, дег Гобеп уоп сапхег Зееје Неђје2 ЗоШ ег ебуап сапх сегиће
хазећеп, даз5 еп апдегег ђеј
зешег Егаџ деп збетпећ уеглеђђеп
вртеђе, Шг деп Кор! шпкећгје, ппа зје 11 дег Беше Машег ђгасћее...:“
Стр. 367—8.
3 Мо зо уе1 ефе Кгабе, ћ]оз5 217 погићсеп Газзјакењ уег-
мепдећ, ппсепшт уегтодегп, мепп,
дег з0 у1е1 мтећисе 7леске зећп
ипа ет еп Коппје, фођепдег епајовег Гејдепзећајћ [оје., Ћаа Мабшт _ шпбег Агзтепецпе етћео, мжег зута да тјеће ђ'2 ацегпи ! — Ађег Њ]058 редацегп :“ Стр. 370.
~
ћ ,