Srpski književni glasnik

194 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

МЛАДЕН:

кав човекг2..... Где је она племенита, чиста, здрава, здрава љубав» Камо мати, жена, деца, кураж, отаџбина. части и <%

Не радити ништа! Правдати своју лењост неком вишом философијом... Па онда напао ламентовати и тужити се на свет који неће да се преокрене с тога што је тако његова размажена воља!.... Па да би крунисао ту своју љубав, меће руку на себе, и пише њојзи њојзи молим вас! — њојзи он дише писмо пред смрт, и опет се пренемаже како се убија из пиштоља које је она додала његовом момку..... И он сад мисли да је воли, и да би је само он могао усрећити, ваљда тиме што слини пред њом! Пеш Зар може бити љубави без жртве

МАРТИН:

Чак и пошто је написао очајничка писма о смрти, чак и онда, да је помислио, да би још могао бити, да би морао бити син, грађанин, отац, домаћин, пријатељ, "мола је Уа неиеие Причате ту много о снази и сталности, а међутим сте бедни лењи сметењаци који се луњају тамо амо... Вама јуношама није ништа право, све ви знате боље,..“ Хајде, ти си размажени мекушац....3 А читао сам о томе и твоје писмо Лоти. Слушај, Вертере, ствар је, знаш, онако мало. .....Како си само могао то написати у последњем писму, п0сле кога си требао да умреш. (Цео други део пародије има задатак да покаже да Гетеов Вертер не би усрећио Лоту, и да у браку мора бити жртавај.

боље "те вири МИЋА

1 „Зеђћз| пасћдет ег зећоп Фе ћобпипезјозеп Тодезђтјеје се-

већтјеђеп ћабе, зеђз| да посћ, ћАБЕ ег седасће, Фаз5 ег посћ 5оћп, Витсег, Уађег, Напоуајет, Етецпа зе КОппфе, зет тизђе, 50 Коппе. посћ...“ Стр.-872.

= „Рјацдет! да ује] уоп Кгањ џпа 5еебекећ, ипа зеј4а агте Јазајее ћетштгоЛепае Ешбећеп... Епећ Кепећеп 156 плећа гесће, а! 'з маве| Фаг ђеззег...“ Мартин Хансу о њему самом и њему равнима. Стр. 369.

3 „бећ! Базе по мегећнећег ЛАатШпо“. Албертове речи Вертеру у првом делу пародије. Стр. 376.

4 „Опа зећ ћађ' апећ детп Виме! ап Гофеп агшег сејезел. Ног Уегћег, '5 Папе '56 пи 50! 50'!... ЋАБЕЗ6 8 апећ моћ! већте ђе кбоппеп пп дет Је еп Влеје, могаш! ди збетђеп зуоббез|“. Албертове речи Вертеру у првом делу пародије. Стр. 377. ,