Srpski književni glasnik

О „ВЕРТЕРУ“ ЛАЗЕ К. ЛАЗАРЕВИЋА. 125

Као што је већ напоменуто, могу се наћи паралелна места и за Јанка и Ханса, и ако у мањој мери. Тако Ла-

заревић вели:

о ЈАНКУ:

Вертерова јадиковања за само га срце уједаху, и он му у памети стискиваше руку која је већ давно на небу с Лотом заједно. Све, све му се допадаше, и у свему он виђаше себе..... Што се њега самог тиче, он, и кад је покушавао да то све себи објасни, одмах је посустао и заклањао се за болешљивог Вертера и за велико име Гетеово..... Јанко се очајно усиљаваше да брани свога несуђеног побратима, али му се језик завезао. Све што би он хтео рећи кад би га језик служио, било би: „Али ср: цу се не заповеда....“

Ханс:

Зар не мораш жалити Вертера, и то жалити из свега срца2.....: Ала је Вер. тер био младић. Добар, племенит, јак.“ Зар не ви: диш како би билодобро да смо сви ми као Вертер....." И Тако је мислио Вертер, и напустио је свет кад више није ишло. Зар то није било велико дело... 258 Гле како стао ту па говори мудро као нека књига! Као да је Вертер поред буре својих јада могао радити тако опрезно. .

И најзад, и Јанку је Марија „нешто свето, и у њеном присуству ћути свака пожуда“, као што Вертер, у првом делу Николајеве пародије, на Албертов протест због његовог некоректног држања према Лоти, одговара: „Моја је љубав чиста као сунце — Лота је анђео — пред којим ћути свака пожуда“. (Свршиће се). Милош ТРИВУНАЦ.

1 „Миззе тлеће УМегћегп ђедацегп, ппенећ пп Негхеп ђедаиегп:“ Стр. 370.

2 Лаз Фаз Шг'п Јипге зуаг, дег Мегфћег. бие, едеј, збагк“. Стр. 867.

3 „...зтећзЕ тећ,, зује спбз маг, мг уагеп аПе з0о је Мег!ћег“. Стр. 368.

+ „Бо дасће Мегћег, ипа Пезз Фе Уеј, те 8 плеће шећг ол1пе. Маг 5 шеће 'п стоззег 5ггејсћ Не:“ Стр. 370.

5 „5ђеће ег пјеће да, попа зргеће уејзе је '"п Висћ! Ај мепп Мегфћет ђепи 5 шттше зетег Гееп ћабе зо уогасћ а ћапдеја Коппеп“. Стр. 370—1.