Srpski književni glasnik

Одломци. 127

Код Бизмарка. Канцелар је љут на турске пуномоћнике и прича да им је отворено рекао, вара се Турска, ако мисли, да може што ћарити, ако се конгрес сврши без резултата. Рат би најзад, кад се оконча, учинио то, да би се Силе споразумеле на рачун Турске. А кад се повео потом говор о томе како је Бизмарков велики пас режао на једног од министара, рече канцелар: „Пас још није дресиран како треба. Не зна кога да уједе. Да је знао, ујео би Турке“. Што су послали Мехмед Алију, Бизмарк држи да је то нетактичност. Кад се повео говор о томе, да ли је Каратеодори Хришћанин, рече: „На крају је Магдебуржанин (Мехмед Алија) једини Мусломан од све тројице“.

Што се енглески министри поводом смрти хановеранског краља умешали у питање, каку титулу треба да носи престолонаследник, то толико љути канцелара који је уопште неповерљив према Енглезима и држи их за безобразне и неучтиве. Тад је казао оне значајне речи: „Желео бих да знам, да ли Биконсфилд жели рат!“ А свакако, по мало ратоборно држање енглеско иде на руку Аустријанцима да се споразумеју са Русима...

По подне.

„„Блајхредер држи, Бизмарк има право, кад му казао, мир је сигуран са 66 против 34, може бити чак 70 против 30. Због Румуна се брине, а не знам зашто. Добио писмо из Лондона од Лионела Ротшилда, Биконсфилдовог интимног пријатеља, који уверава, да је Биконсфилд пошао у Берлин са најмирољубивијим намерама. Ако је то истина, онда се лорд Биконсфилд врло неспретно понашао, кад нам је очитао буквицу на Конгресу. Тим је само постигао, да се Аустрија и Русија споразумеју што пре. ·

Око 11 Бизмарку. Чекали смо га до 12. Најзад ето га, пошто био код Турака и Шувалова. Врло задовољан и врло добро расположен. О Енглезима рече, да