Srpski književni glasnik

СВЕСЛОВЕНСКИ КОНГРЕС У СОФИЈИ.

Они који су у нашим дневним листовима читали спорадичне вести и од ока учињене оцене о свесловен· ском конгресу, нису могли добити тачан појам о њему. Најпре, наши су листови, с малим изузетком, врло мало говорили о смислу и важности конгреса, и публици је он остао нејасан и индиферентан. Затим, опет с малим изузетком, нису послали у Софију нарочите извештаче, и вести, из друге руке и раскидане, нису дале праву слику конгреса него највише представу колико су Бу: гари били коректни или некоректни према нама. Најзад, од стране Срба из Краљевине ишло је неколико делегата, али се реч њихова није чула у нашој јавности; у другом свету, они би били интервјуисани или позвани да своје утиске предаду јавности, и њихово мишљење и расположење према конгресу давало би тон општем ра· сположењу у том погледу. Због тога ми хоћемо да проговоримо о конгресу, о његовој важности и раду, и специално о његовој важности за нас Србе.

После словенофилства шездесетих и седамдесетих година, које је некада било врло јак покрет словенски а данас се свело на бледу и невину акцију Словенског благотворног друштва у Петрограду јавио се пре две године нов словенски покрет под именом неославизма. Творац његов је Др. Крамарж, Чех, посланик у аустриском парламенту, човек који схвата словенску идеју друк_ чаје од старих словенофила, али и човек практичне воље и реалан. Његова идеја је радити на зближењу Словена у културном и економском раду, свих Словена наравно.

о