Srpski književni glasnik

138 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

дао је препеве из југословенских песника. Бројно су највише заступљени Хрвати, са 15 песама. Од њих је Прерадовић ушао са 7. Шеноа са 3, Јоргованић са 2, а Храпиловић, Љ. Драгић и Ст. Враз са по једном песмом. Срби су ушли са 13 песама: Бранко Радичевић са 5, Змај са 4, Каћански, Мита Поповић, Ђ. Ковачевић (!) и С. Јовић (!) са по једном песмом. Словенци су ушли са 10 песама, и то Грегорчић са 5, Прешерн и Карло (!) Кете са по 2, Жупанчић са једном. И, најзад, Бугари су ушли са 4 песме: Иванов и И. Стојков са по 2.

Да кажем одмах да ја, на жалост, не могу да пра» тим Г. Кушара у целом овом његовом послу, јер ми је један добар део њега потпуно непознат.

Поменути кратки књижевни преглед Г. Кушар је израдио врло рђаво. Он има једну, врло тешку, основну ману: ствари су у њему казане површно, што је у овом случају још најмањи грех, казане су несолидно, често нетачно, и, једним добрим делом, неверно су представљене, и то намерно неверно Г. Кушар не само што у овом прегледу није дао своја, оригинална, проучавања, него није чак дао ни солидан компиловани резиме добрих књижевних студија. Он није хтео да се помучи и да да добро израђен извод. Од Г. Шурмина, којим се послужио, као што ћу показати, у ономе што је код њега најслабије, није позајмио део о хрватској књижевности; он се није послужио прегледима Г. Г. Мурка и П. Поповића и есејима ЈЂ. Недића и Г. Скерлића. Г. Кушар није тако радио овај свој преглед, и јако је погрешио. Уместо тога, он се врло често служи познатом компилативном историјом југословенске књижевности Г. Чамполија. Отуда је, природно, овај његов преглед или празан, као странице о бугарској књижевности, из којих се види да је он ништа не познаје; или погрешан, као део о српској књижевности; или врло неозбиљан, као готово цео преглед. Што се тиче озбиљности са којим тај преглед није рађен, да наведем пример-два. После једног оваквог става, наведенога из Г. Чамполија: „Грчко

МЕ

+

прва фер њи арену помире ва ме вета мр о ежифааа

ма ИЕ Ћи

„А ~