Srpski književni glasnik

140 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

водећи њихова дела —- најчувенији италијански писци. Писци југословенског препорођаја, као и писци модерне књижевности, одликују се својим безграничним култом према Дантеу Алигијери. Многобројни су коментари и биографске студије објављене ових последњих година, нарочито у Србији и Хрватској, о животу и делима највећег италијанског песника“. И као да ово још није довољно, Г. Кушар врло весело наводи да су на „српско. хрватски, словеначки и бугарски преведена најбоља дела свих италијанских класика: Алфијерија, Паринија, Монтија, Фоскола, Леопардија, а нису занемарени ни писци и песници романтичари од Гверација до Манцонија, од Пелика до Д Азеља. Од модерних писаца, највећи култ се дао Ђозуе Кардучију. Исто толико познати су и цене се — ово, разуме се, још прича Г. Кушар! — Панцаки, Кјарини, Гверини (Стекети), Граф, Мацони, Маради, Д' Анунцио, Пасколи, Фогацаро, Раписарди, Ада Негри и Матилда Серао, од којих су преведени најлепши стихови и најлепша проза на српско-хрватски, словеначки и бугарски“. М ја морам да поменем, на изненађење не само. српске читалачке публике, него и људи који се озбиљно занимају књигом, да Г. Кушар вели да између италијанских писаца и романсијера „и данас у југословенским земљама уживају велику популарност нарочито Де Амичис, за тим Барили, Фарина, Ровета, Верга, Чамполи [ох!]), Капуана, Ојети, чија су дела преведена и имала велики успех“.

После овога што сам навео, и после још довољно сличног материјала, који нисам хтео износити, читалац се пита: Зашто је све ово требало Г. Кушаруг Зашто је требало Г. Кушару да, говорећи о првим словеначким књижевним споменицима, ставља „фризинске споменике“ у девети век, кад је могао видети у Г. Мурка да их „палеографи стављају у 10 или у 11 век“ > Зашто је требала Г. Кушару, једном речи, маса рђаво казаних ствари, маса нетачних и, што је најгоре, маса неверно представљених ствари 2 Први и, вероватно, прави одговор може да