Srpski književni glasnik

УСАИМРУО ЈА Ла и

Указало се прво цвеће, На грму лист је шушно, Први је славуј запевао Слушам га равнодушно.

Ја знам одавно то пролеће, И опет ми се чини

Коб стран да лутам цветном стазом У немилој туђини.

У мојој души живи спомен Далеког неког сјаја Пролећа давних, глас минулих Славујских нараштаја.

Ја за бојама светлим чезнем Цветова који бише,

За славујима из младости Што не певају више.

МилЕТА ЈАКШИЋ,

ИЕ