Srpski književni glasnik

А ји

ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ. 67 појава одређенога времена, Г. Пантић нам је дао на крају своје закључке и опажања о нашој трговини и трговинској политиши уопште, као и о најважнијем питању из ње — питању о економској еманципацији од Аустро-Угарске.

Ну баш ту на крају, у наглашавању својих излагања, Г. Пантић је био брз и несмотрен. Он је као заборавио да је у овој књизи проучавао само „први пе. риод“ наше спољне трговине, од 1878 до 1892, и да је у закључку анализовао резултате само тога времена, дајући наједном један општи, генерални закључак којим је обухватио и новији и најновији период наше спољне трговинске политике. Његовом закључку може се одмах истаћи приговор, да је други период наше спољне трговине релативно врло дуг и врло значајан одсек времена; да су се у његовом току морале извршити извесне промене у квалитету наших производа, у правцима привреде, као и у тржишним приликама наших извозних мета; најзад, да крајем овога другог периода имамо један врло енергичан, незампаћених размера, покушај економске еманципације од Аустро-Угарске. Све те околности не могу се пренебрегнути, нити се генерални закључак за нашу спољну трговину уопште сме доносити не споменувши макар једном реченицом да су се и ти доцнији податци имали у виду. Г. Пантић, који је иначе врло прибран у свом излагању, критичан у анализама и обазрив у закључцима, овом можда свега стилском грешком ставља свој завршни закључак у неоправдано незгодан положај.

Јер закључак Г. Пантића у основи није нетачан. Да је својом расправом обухватио и другу половину историје наше спољне трговине, Г. Пантић би, поред тога што би дао једну књигу несравњено већег, потпу-нијег значаја, само ојачао своју аргументацију с једне стране, а с друге стране можда би боље уочко дв0/сшво питања о еманципацији, двојство кога постајемо све свеснији у последње доба. –- Ни у једном се, наиме, случају не комбинују у толикој мери политичка питања са

"економским, као у спољној трговини. С тога су питања