Srpski književni glasnik

68 Српски Књижевни ГлаАСНИК.

трговинске политике тако замршена и тешка за решавање као и за студију: лако се падне у грешку да се види само једна а превиди друга страна питања, и отуда антиподна схватања Могу се поједине стране дотичних питања засебно проучавати, и то је врло корисно; Г. Пантић је, на пример, расматрао привредне моменте у питању трговинске еманципације. Али не треба онда заборавити, да је то био метод аналитичке апстракције, а да се за дефинитивно оцењивање и схватање питања морају узети у обзир и остале, привремено занемарене околности. М кад економист даје свој суд о извесном овако компликованом питању, он не треба да пропусти нагла: сити, да је то учинио само с обзиром на његову економску, привредну страну. Јер неће увек економист бити та! који ће давати завршну, пресудну реч и у питањима овако изречно привредног карактера: он ће то моћи учинити само у нормалним приликама, кад се не испрече врло велики политички интереси насупрот привредним. У овом другом случају о решењу проблема даваће своју завршну реч политичар. Нису већ ретки примери да је какав ближи, непосредни економски интерес, рентабилитет, занемарен у корист неког даљег, посреднијег, др“ жавно-националног интереса по схватању политичара; на пример, подизање какве железнице, рецимо Јадранске: ма колико се доказивала нерентабилност те пруге, Србија ће је ипак подићи. -— То уосталом није ништа неприродно. Политички, државно-национални интереси су у крајњој линији опет ексномски интереси, питања оп-• станка и материјалног напретка. У колизији ближих, непосредних економских интереса са даљим, вишим, националним ингересима — ако таква колизија наступи и не може се избећи — могу, па и треба, да победе ови последњи. Један народ или држава, као и појединац, кад се поведе само за најближим, непосредним интересима, показује уско схватање које пре води декаденцији но напретку. Ради овога, потребно је каткад, у критичним тренутцима, жртвовати и врло велике економске инте-