Srpski književni glasnik

НАУЧНИ ПРЕГЛЕД.

СТАНОЈЕ СТАНОЈЕВИЋ, КРИТИКА НА „ПРЕГЛЕД СРПСКЕ књижевности“ (Летопис, 1910, св. УШ).

(8)

2. Ја сам у својој књизи (стр. 24-25) дао дефини цију и изложио постање канона и апокрифа у првим временима хришћанске цркве. Ја сам, наиме, рекао да се „у првим хришћанским општинама“, „у 2 веку“ и „на крају 4 века по Христу“, приступило одабирању религиозних списа, с тим да се из њих „издвоји оно што се као свето има поштовати“ у једну групу, а у другу све друго. „Тада се — рекао сам — образовао с једне стране канон, а с друге апокрифи“. Пошто сам набројао све што је ушло у канон, тј. у данашњу библију, додао сам: „све друго оглашено је за апокрифе“. Све ово ја сам изложио по историјама старе јеврејске и прве хришћанске књижевности, пошто су списи библиски и апокрифни предмет баш тих књижевности. У библиографији на крају књиге (стр. 384, 385) ја сам рекао да то по тим историјама књижевности излажем, и побројао шест књига по којима то чиним; у предговору (стр. ХП) ја сам то поновио и нарочито истакао. Све ово — тј. дефиниција и постање канона и апокрифа — тако и стоји у истини, и свак се о том може уверити ако загледа у означене књиге.!

1 В. нарочито Е. Нићт, Гле Вђе! ајз баплез, 1904, стр. 3, 5, 12, 15, и др; — Кат Видае. безећ. Фег апћеђгазећеп Тлиега, 1906, стр. 1, 2, 337—847; — Е. Неппеске, Хешезатепшеће Аро-

Кгурћеп, 1904, стр. 5, 6; — и др.

59