Srpski književni glasnik

928 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

му требале да изрази своју идеју. Само, негде-негде, рекао бих, да је та нежност већ постала манир (на јабучици, на пример, која је хипер-меко рађена). — Импресионистичка фигурина, најзад, такође је једно мало ремек-дело. Она приказује једно женско чељаде које је, уморно после игре, с комадом хлеба у руци, село на клупу, и пркосно гледа у другу децу која се уображавају око фигурине. Све је ту — то је било тешко, јер је све требало узети у размери — карактерисано и моделирано врло живо, од бурења на доњој усни до става леве ноге. — Г. С. Роксандић, најзад, изложио је четири рада: три у гипсу и један у бронзи. Највећи и, уједно, и најуспелији је Изненађење (гипс). Изненађење приказује дечка који је, пошав у море на купање, на самој обали морској, изненађен великом морском корњачом, као закован застао у једном тешком мишићном ставу. Група представља сам тај моменат. Како је став дечку, у томе моменту, био веома тежак (десна нога избачена у вис, лева рука испружена у страну, десном руком ослоњен о једну узвишенију стену, левом ногом је нашао ослонац на дру. гој једној стени), то је Г. Роксандић, моделишући, видео доста муке. Нарочито је посао био отежан тиме што је, у дечка оних година и у ставу у коме је, мускулатура, коју Г. Роксандић тако воли, на свој начин израђена и увек тако покретна да је тешко моделисати. Ипак, Г. Роксандић је успео да на леђама да све оно вибри: рање мишића у овако тешком ставу. Прса нам само, према целом овом ставу, изгледају сувише мирна и лежерна. Сем тога, ја мислим да Г. Роксандић није успео свугде да „дезавуише материјал“: усна горња, капци на очима, мишић иа десној страни судланице или на бутини, и тако даље, — све је то, на крају крајева, гипс који није тако одговарајуће моделиран да би се могло рећи да је дезавуисан. Иначе, тако узев ствари, Г. Роксандић уме да нађе, да се задржи на нађеном, и да карактерише.

БРАНКО ЛАЗАРЕВИЋ.