Srpski književni glasnik

934 Српски КЊижЕВНИ ГЛАСНИК.

остаје да погађам разлоге његове. Али он указује на страну 801 издања де Борова, из које би се као могло видети оно што он тврди. Отварам ту страну, и видим ово. Издање де Борово садржи један додатак, од стр. 801 до стр. 803, који говори о влади Михаила Ш, а Михаило је дошао после Теофила и владао од 842 до 867 године. На основу тога додатка, дакле, Г. Станојевић тврди да Хамартолова хроника „не обухвата време до 842, него до 867 год.“ :

Само, ја не знам да ли се тај додатак може већ тако одмах примити као што хоће Г. Станојевић. Де Бор је ван икакве сумње одличан познавалац Хамартола и одличан издавач уопште, али, колико знам. његово издање није довршено, односно није било довршено до момента кад сам ја своју књигу писао. Две су свеске тога издања изишле, али трећа, која је објављена, није изишла. Она бар није забележена у познатом часопису Крумбахерову (Вухапштзасће Деизсћин), где би несумњиво била забележена да је изишла. Ја не знам шта та трећа свеска може донети, ни како ће објаснити и да ли ће у чему кориговати де Борове поступке при изда: вању, па хоћу да чекам њу најпре па тек онда да видим колико су ти поступци оправдани. Ја држим да ту треба бита обазрив, тим пре што и у критикама о де Борову издању већ постоје сумње у оправданост де Борових поступака. Ја бих чак могао да се чудим Г. Станојевићу како он већ сад може да се позива на другу свеску а да при том ни речју не спомене шрећу. Али ја сам већ раније (в. замерку под бр. 10 из прошлог одељка) видео како он закључује брзо и олако, и без довољног проверавања.

1 В. нарочито ове реферате: А. Нејзепђега, Пешвзеће Таега-

паге биле, ХХМ], 1905, стр. 855; — Е. Низећ, Мосћепзећг 1аг Кјазвеће РЕћПоогле, ХХ., 1905, стр. 798; — К. Ргаесћбег, Вухаштвеће ћензећгн, ХУ, 1906, стр. 808; — Шестаковђ, Византшеки Временникђ,

ХШ, 1907, стр. 443.