Srpski književni glasnik

940 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

Оваквих питања могао бих још много набројати, и овако крупних, и, још више, ситнијих. Она су сва важна са историју српске књижевности, и писци њени на сваком кораку наилазе на њих, и морају да их решавају и у начелу и у појединостима, Човек не би рекао на како се ситним појединостима она јављају, и колико муке задају сваком оном који хоће да их реши правилно и до: следно. Та питања односе се на оно што би се могло назвати опшши појмови о историји књижевносши, ОД“ носно историје срџске књижевности.

Ја сам о тим питањима дуго размишљао, и постављао их себи и решавао их пре и за време рада на својој књизи. Ја сам нека од њих решио друкчије него моји претходници. Ја каткад схватам и предмет, и обим, и класификацију, и обраду историје српске књижевности, и специално старе, друкчије чего што се обично схвата. Како то чиним, ја сам показао у главном у свом „Прегледу“ и у друга два ранија слична списа, која су послужила као основ овоме. Ја знам да има људи који та моја нова схватања неће увек одобрити, али ја мирно чекам да време покаже ко има право. 2

Та су питања тешка и сложена. Она важе за целокупну нашу књижевност, и решења њихова не могу бити једна за стару књижевност, а друга за друге области књижевности. Она великим делом важе и за књижевности у опште, и решења њихова морају се наслањати на она која су у другим књижевностима дата. Тога ради ваља добро познати писце туђих књижевности: Тена, Гастона Париса, Пети де Жилвила, Лансона, Сишијера, Перкопа и Визеа, Казинија, Коха, Вилкера, Пипина, Брикнера, Крумбахера и многе друге, и још боље размишљати колико се њихови системи могу сложити с излагањем српске књижевности. Ова питања имају се решавати према стању наше књижевности. Она се имају решавати и према стању науке о нашој књижевности. Она се решавају и према стању других наших националних науха. Решавају се и према циљевима наше науке, задацима њеним, правцу