Srpski književni glasnik

НдуУчЧНИ ПРЕГЛЕД. 939

МУ

Поред детаљних замерака, Г. Станојевић чини и принципске, оне из општкх појмова о историји књижевности.

Има једна серија општих питања које се везују за историју сваке, па и српске књижевности. То су онао предмету, обиму, класификацији и обради једне историје књижевности. За српску књижевоост та би питања, на пример, била у овом: — Која дела чине предмет историје српске књижевности; јесу ли то сва српска дела или само дела лепе књижевностиг — Кад почиње српска књижевност, и којим делом ваља узети да свршава2г Да ли сва књижевна радња једнога народа представља његову књижевност, или самс она на народном језику 2 — Да ли треба узимати у обзир и дела у рукопису или се задржати само на штампаним делима2 — Шта је чисто српско у нашој књижевности, а шта хрватско, или чаки бугарског — Је ли српско-хрватска књижевност једна књижевност, или су то две» — Како треба делити нашу књижевност, на периоде или области, и колико их има2 — Како у тим периодима или областима треба даље извести поделу: по вековима, по родовима, по писцима, по школама, и која од њих треба да буде главна а која споредна2г — Како треба тумачити књижевне појаве, да ли само књижевним утицајима или и културним стањем народа 2 итд.

знао из чега се састоји „Физиолог“, он би видео да је ова карактеристика овде врло тачно дата, и да је нарочито добро изражена „оним поређењем с порталима и иницијалима“, Свака глава ,„Физиолога“ састоји се из два дела : 1) из једног фаншастичног описа животиње, и 2) из једног симболичног тумачења тог описа. Према томе, та је књига „фантастична и симболична“, а и фигуре на „порталима и иницијалима“ тако су исто „фанстатичне и симболичне“, Ја сам, дакле, имао потпуно право карактерисати „Физиолог“ баш овим поређењем, и у том циљу послужити се Крумбахеровим изразима, које сам, наравно, изменио како је мени требало. Ја сам то још пре имао право учинити, пошто сам сам својим очима гледао

и портале цркава и инициале рукопшса, и фигуре на њима.