Srpski književni glasnik

80 Српски Књижевни Гласник.

они „бедни“ византиски хроничари, — како он мисли о себи кад он сам друкчије ради2 Прва књига његове мале историје српске, која прелази сшарије периоде, хвата 129 страна, а друга, која прелази новије, хвата само 92 стране!

Питања о општим појмовима књижевности врло су фина и тешка. Г. Станојевић је о њима говорио не само као човек који не зна ствари, него и као неинтелигентан човек, који још себи допушта да простачки грди и исмева оно што не разуме.

М

Г. Станојевић, напослетку, замера и мом стилу. „Напослетку — каже он — морам поменути још једну ствар. То је стил Г. Поповића. Г. Поповић по некад употребљава изразе, који се обично не употребљавају и које вероватно нико не би употребио. Осим тога има код Г. Поповића и непотребних и нетачних и тривијалних израза“ (стр. 60). Затим наводи десеш израза и реченица, у потврду тога.

Ја о овим замеркама нећу говорити онако опширно као досад, из ових разлога:

1) Стрпљење својих читалаца и свога уредника ја сам већ овим досадашњим говором толико ставио на искушење да ми сад остаје само да што краће завршим свој говор.

2) Оно десет израза и реченица, све нека би и били какви Г. Станојевић каже да су, ништа не умањују вред-

1 Историја срп. народа за средње школе, од С. Станојевића и Л. Зрнића, Београд, 1908, Т-П. — Г. Станојевић помиње при овој замерци и Г. Томића. И ја ћу да га поменем. Кад је Г. Станојевић ту недавно напао неправедно Г. Томића за плагијаа што је у једном подлиску „Штампе“ узео две три туђе реченице а није навео чије су, што Г. Станојевић шако тшетио, бали у овој историји, узима читаве пасаже од мене а не наводи да су мојиг И то су баш пасажи из мога „Прегледа“! Упоредити св. [ стр. 127-129 ове мале историје (П издање, 1910) са мојим „Прегледом“ стр. 5, 9-1.

а и ~ =>

љиљан ћ

| 4 | 1