Srpski književni glasnik

Научни ПРЕГЛЕД. | 81

ност мога стила, да о вредности књиге и не говорим. Стил се оцењује по сасвим другим, далеко финијим и сложенијим особинама, и које обухватају дело Писање и карактеришу целога човека — 1е чује, с'ев| | ћотте, то је бар могао чути Г. Станојевић! — и само онај који не зна шта је „стил“, може мислити да је сшил оценио кад оцењује изразе и реченице. Г. Станојевић, међутим, само по томе оцењује мој сшил. Сем горе наведених речи и навођења и коментарисања оних десет израза и реченица, он доиста нема ничега више у одељку где о стилу говори.

3) Са Г. Станојевићем ја нећу да говорим опширно о стилу. О овоме се предмету може говорити са оним који колико толико зна ствар, или за кога се то бар може претпоставити; са Г. Станојевићем не. Ја сам већ досад једнако показивао херојско стрпљење да са Г. Станојевићем говорим као да говорим са себи равним; право је да се и' мом стрпљењу дозволи да има граница.

Јер је Г. Станојевић — којем се, у погледу стила, може у крајњем случају допустити да каткада има извесне одсечности, која је изгледала симпатична док се претпостављало да се она држи на основима сигурним и солидним -— далеко од тога да може ценити мој стил, нарочито у овој књизи. Као и многи други људи без више књижевне културе, Г. Станојевић не може ценити стил једне књиге у којој су намерно избегавани стилски ефекти, реторика, дух, китњаста фраза и друге примамљиве особине, а намерно се изводио, уз потребну јасноћу, стил строг, концизна фраза, просто излагање, сув и сив тон, како једино и одговара карактеру књиге. Г. Станојевић може тај стил још мање ценити него други људи његове врсте. Он је досада, у свима својим књигама и распра вама, дао стотину доказа да не уме да изведе композицију књиге и расправе како треба, ни главе у њима, ни одељка, ни параграфа, а то је најважније у стилу иписању. У његовој „Историји“. на пример, која је још нај-

__живље и највише за публику писана, осећа се у неве-

6