Srpski književni glasnik

26 Српски Књижевни Гласник.

је ако су и неке од њих у песника јако развијене; па ма оне биле и другога реда према главној. Отуда Хередија, који није измислио ништа ново, има при свем том врло висок ред као песник. Све главне особине његова песништва имају своје прве обрасце у Виктору Хигу, и још више у Леконту де Лилу, чији је он ђак био, и коме је посветио своје „Трофеје“. Све те особине биле су у исто време и особине његових другова и вршњака „Парнасоваца“ (песничког друштва основанога 1866 године). Али су у њега те особине достигле свој највиши степен. ЈЉуди за чија се дела то може рећи врло су велики уметници. Оно што раде покретачи, творци „новога“, то су често само покушаји, несређени, несавршени; многе су новине без вредности; друге опет имају у себи више рђавога но новога. Покретачи, творци новине, нису увек највиши људи. После њих имају да дођу они који ће одвојити зрно од кукоља, и доброме дати његов савршени, коначни облик. Највише, наравно, стоје они који су и изналазачи и у исто време савршени извршиоци и довршиоци свога изналаска. Али ти се броје на прсте. Хередија не иде у те. Његово је (као што рекох) то, да је нађену врсту подигао на њен највиши степен. Живо. писније и прецизније маште и савршенијег облика но у Хередије, тешко ћемо наћи у другога песника.

То имамо сада да видимо на његовим 7Грофејима.

Само се по себи разуме да на овом часу можемо рећи само око што је најважније; многе ствари ћемо више наговестити но изложити. О овима ћемо још говорити на даљим часовима.

Хередија је, дакле, описни песник. Свака страна у његовим „Трофејима“, који су збирка сонета, то показује. И у онима који нису искључиво описни, преоблађује описивање. У некима има нешто радње; у другима је мисао полазна тачка; у трећима, врло ретко, осећање; али су и радња, и мисао, и осећање само полазне тачке. Радња, кад је има, није испричана, но описана; тренуци радње подчињени су слици радње. Као у сликама, један